20.09.2018.

Упознајте Канту Смећану

Ми  III-3 из Баранде смо ЧУВАРИ ПРИРОДЕ и ово је само један од начина шта радимо у корист здравља и чистоће! 

Поручују  другари:
„Погледајте шта смо ми урадили!
„Канту Смећану“ смо  послушали и обрадовали!“


Канта Смећана

Напуштена у углу школског дворишта,
уздише празна Канта Смећана.
„Зашто ме ђаци више не користе?
Зашто сам празна, тужна и сама?“

Обори поглед Канта Смећана.
„Сећам се старих добрих дана,
када сте се са мном стално служили,
поштовали ме и користили…“

Разочарано уздахну Канта Смећана.

„Данас се смеће крај мене баца
-гомиле папира, флаша, ужине,…
Нови ђаци  чистунци-нису!
Чудне су ове прљаве дружине!“

Ипак, замоли Канта Смећана.

„Молим фино сваког школарца
Да свој отпад мени-да!
Знате, због тога су ме створили,
да природу, са вама, чувам и -ја!“

И, гле чуда!

Осмех обасја лице Смећане!
Ђаци су је врло озбиљно схватили,
сво смеће из школског дворишта,
вредно су покупили и почистили.

„Како је лепо драги ђаци,
Што сте се сетили сврхе моје.
Чиста средина, уредно двориште,
важна Мисија здравља-постаје!“

„И нема више одустајања или опуштања!
Заједно чистоћи пођимо у сусрет,
јер ако је ђачко двориште уредно
-уреднији биће и цео свет!“

На крају аплауз доби Смећана,
као и чврсто ђачко обећање:
„Редовно ћемо чистити двориште,
јер ће свет смећа-имати мање!“

 Нада Кљајић






05.09.2018.

"4.Књижевно вече за наду", манифестација која постаје традиција







„4.Књижевно вече за наду“ у Баранди

Манифестација под називом „Књижевно вече за наду“ се успешно одржала по четврти пут у Баранди 4.септембра 2018. године у организацији Наде Кљајић, пред бројном публиком. До сада су на манифестацији учествовали различити гости, песници из целе Србије и Војводине фолклорна КУД-а из Панчева „Абрашевић“ и „ПКБ“ из Падинске Скеле, плесачи из „Беоденса“, Стенд-ап комичари, школски тамбурашки оркестар из Сакула, као и ученица оперског певања  музичке школе из Панчева.
 На овогодишњој културној манифестацији учествовали су вишеструко награђивани и у земљи и у иностранству, гости песници из Суботице: Дијана Ухерек Стевановић, Аранка Киш, Бранка Шанта, гости песници из Јабуке: Милена Бурчул Мркела и Драган Петковић, као и учитељица инструктор оригами технике Милена Гмијовић из Бечеја.
Љубитељи лепе поезије су имали прилике да уживају у ретким, ћудљивим, дубоким, лирским, сатиричним, хумористичним, светлим па и тамним тоновима утканим у сваки слог изговореног стиха. Указана им је посебна прилика да уживају и у  јединственој хаику поезији, као и у искричавим афоризмима.
На самом завршетку уметничке вечери публику је са оригами техником упознала Милена Гмијовић, причајући о својој љубави према овом корисном хобију.
Након  одржане ове вечери, сви учесници и  целокупна публика је пожелела да се поново сличним поводом окупи у истом простору у Баранди, како би се традиција  у подржавању лепе песничке речи наставила даље.
И у локалним новинама Глас Опова   а преузели  Јужни Банат





Дијана Ухерек Стевановић Суботица
Аранка Киш Суботица

Милена Бурчил Мркела Јабука


Драган Петковић Јабука

Милена Гмијовић Бечеј

Бранка Шанта Суботица

Нада Кљајић
                                  Изненађење вечери-Стефана Дретвић ученица трећег разреда









                         Албум са сликама се налази на ФБ страници Славка Јеремића

13.07.2018.

Izvodi iz romana- LUTKA (1.)

Nepravedno, negde zapostavljena, ali knjiga koja budi nadu i vraća svetlost u oči čitaoca. Zato što ništa belo nije baš belo, niti je crno u potpunosti crno....čitajte pa prosudite.

...Nakon dobrih, bericetnih godina, kada se lepo radilo,
a i dobro zaradivalo, kao po pravilu, dodoše i one
teške, tmurne i cemerne. Naravno, ni ovo selo nije bilo
izostavljeno iz tog kruga. Lomile su ih nedace, isto kao
što ih je blagostanje milovalo. Puno bolesti i teških situacija
su za to vreme pregrmeli zajedno. Ipak, stalno se
nadajuci da ce sve proci i da ce doci ponovo ono lepo
i mirno vreme kao nekada, jer posle svake kiše kad tad
mora doci sunce, tešili su se. I tužnu raskvašenu zemlju
može toplota povratiti i zagrejati, kamoli tužno i rasplakano
srce.

U centru sela se nalazila jedna mala crkva pored velikog
bukvinog stable, koje se zaštitnicki nadvijala nad
njom, u koju su seljani voleli da idu. Tamo bi se molili Bogu
i šapatom iskazivali svoje muke, želje, ali i zahvalnosti. U
njoj su pronalazili utehu i smirenje. Decu su u njoj krstili,
mlade vencavali, a pokojnike poslednji put vidali na
odru. Ta crkva ih je okupljala i cinila da se tu u njoj osecaju
sigurnim i srecnim, nadajuci se da ce u molitvama
njihova bol lakše i brže proci. Kako su godine u mukama
i odricanju prolazile, seljani su primetili da se još nešto
veoma cudno u njihovom selu dešava. Zapazili su da se
vec nekoliko godina nije rodila ni jedna jedina beba. U
pocetku su to pripisivali nemaštini u kojoj su provodili
dane i neprijatnostima u gladi i bolesti. Ali se nakon deset
punih godina, ipak svaki seljanin najozbiljnije zabrinuo i 
svaku molitvu Bogu u crkvi pocinjao sa: 

– Bože dragi, pomozi nam, daj poroda našim suprugama. 
Daj radost našim kucama. Povrati deciji smeh 
našim ulicama… 
Patnja se povecavala i borila sa svakim novim 
zrakom sunca kako bi ljudi u njemu bili sve tužniji i 
nesrecniji. Kao da se neka loša magija tu zaustavila i 
zagospodarila. 

Tek jedanaeste godine teške nemaštine, kada su 
skoro svi digli ruke od neprestanog išcekivanja, u kuci 
vrlo vrednih i dobrih ljudi, Daliborke i Miloša, dogodi 
se prva trudnoca. Srecni buduci roditelji koji su bili vec 
u  ozbiljnim zrelim godinama, odmah su pohitali 
u „Seoski dom“ da svima jave najlepšu mogucu vest. 
Iako na pragu starosti, nisu se dvoumili kada su otkrili 
da je Daliborka u drugom stanju, cvrsto su odlucili da 
Daliborka tu trudnocu iznese do kraja. Konacno tako 
željno išcekivan događaj im se dogodio. Seljani su vest docekali 
sa radošcu, pa su priredili u njihovu cast skromnu 
zabavu, zahvaljujuci se Svevišnjem i nadajuci se da 
su godine tuge i težine otišle konacno bez povratka. 

Tako je i bilo.