15.02.2015.

Песма спава у нама

Овако се песма игра са нама :-)


Самовоља песме

Није лако написати песму
Јер, песма је дашак који те стигне
Магична прашина ил'изненађење
Тек понекад песнику оком намигне

Песма се роди у трену даха
И траје колико трептај ока
Ако је не запишеш на лицу места
Њено постојање истекне, пре рока

Не можеш унапред одредити тему
Па да јој животом покренеш срце
Шћућурена у нама она обитава
Сама одлучи ком'да покаже лице

Песма је ритам и звук и слика
Постојано вибрира у људској крви
Често је танана, скромна и блага
Ал'некад снагом и душу смрви.

Нада Кљајић


Нема коментара:

Постави коментар