21.11.2015.

Међународни дан толеранције 16.11. 2015.




Поводом Међународног дана толеранције 16.11.2015. осмислила сам једну малу радионицу за ученике ОШ.
 Радионица носи назив "Помоћ и подршка" и може да се реализује у току једног часа.
 Реализовала сам је са мојим ђацима који су сада IV-3, на часу ЧОС-а а након часа ПиД-а после  обраде наставне јединице "Ми смо деца целог света".
 Спој ова два часа је био изванредан.
 Деца мотивисана и успешна

Следе слике  и текст радионице.


Групе раде на задацима

Све врви као у кошници

Лидија се овако радовала

Више приказа Лидијиних емоција

Рад 1.групе

Рад 2. групе

Рад 3. групе

Презентовање урађеног по групама






Толеранција
-Помоћ и подршка-

Циљ и задатак: Час ЧОС-а је осмишљен у циљу побољшања односа међу децом. Развијања и унапређивања емпатије и саосећајности. Поштовање других људи. Уважавање различитости и изражавање жеље за указивањем  помоћи и неопходне подршке особама у невољи.
Час осмислила: Нада Кљајић
Час је намењен ученицима нижих разреда основне школе  поводом  Дана толеранције 16. новембра.
Уводни део:

Толико људи постоји којима је помоћ и подршка потребна. Али ми то често заборављамо или се трудимо да нас не интересује туђа немоћ и мука.
Питања: Шта је добро дело? Како зовемо људе који чине добра дела? Да ли сте чули за некога ко је добротвор? Које је његово добро дело? Да ли можете и ви деца чинити добра дела? Да ли сте некада учинили неко добро дело?
Главни део:

Прича о Лидији

      Лидија је девојчица од девет година која је ове године у септембру пошла у трећи  разред основне школе. Сваког дана она прва дође у школу, насмејана и спремна за дружење. Свима помаже коме помоћ треба и чини ситне разне услуге. Због свог лепог понашања и свакодневног труда она често добија похвале од  учитељице. Ипак, другови нису увек спремни да се друже са њом. Не замера им, и зато увек смисли неки разлог тј. оправдање зашто је то тако. И  нико није ни слутио да је  њен стид  сваким даном бивао све већи и већи. Скоро су почеле кише и јаки ветрови. Лидија је почела све чешће да изостаје са наставе. Нико у разреду то није приметио. Или није хтео. Никоме у разреду није недостајала. Или није желео. Нико није отишао да је посети. Вероватно зато, што то није, такође хтео.
    Учитељица је одлучила да пости Лидију  у понедељак после школе, након три дана њеног одсуства. Бринула се веома за малену девојчицу. Тек, тог дана, за време великог одмора учитељицу је ненадано посетила Лидијина мајка. Била је то сићушна мршава и једноставно обучена женица. Кршила је своје бледе руке испод искрзалих рукава излизаног сивог капута.
    „Учитељице, моја Лидија не може више да долази у школу“. Тихо је изјавила. „Зашто?“ Уследило је питање учитељице.
    „У нашој кући нико не ради. Новца нема, хране нема, гардеробе ни обуће нема. Моја Лидија нема шта да обује и обуче да би дошла у школу...“ тихим, тужним и болним гласом је саопштила своју тешку  причу.
     Када је Лидијина мајка отишла, учитељица се јако растужила, толико да су то сви ученици приметили.
    Упитали су је зато, шта се  десило.  А она им је одвратила  питањем: „Да ли је неко од вас приметио да Лидија већ пар дана не долази у школу?“
    Сви су ућутали. Тишина је постала  врло непријатна.
     Онда је Љиљана рекла: „Ја сам приметила!“ , „И ја“ рече Јован. „И ја сам приметио.“ Одговорио је и Сима. „Мени баш недостаје.“ Замишљено је изјавила Милана. Уследило је и питање за учитељицу од Вере: „Шта је са њом? Да није болесна?“
     Тада им је учитељица испричала у каквој је ситуацији Лидија.
     Слушајући ову причу ђаци су одлучили да помогну својој другарици. Схаватили су да ако свако од њих да од себе нешто мало  за Лидију ће то бити велико и врло важно. Поделили су се у три групе тако да су, једни донели храну, други гардеробу а трећи обућу. Са учитељицом су посетили своју другарицу.
     Наравно, ово је само постао један случај у низу нових случаја пружања неопходне и потребне међусобне подршке и помоћи у њиховом одељењу. А и шире.
Разговор (питања) о прочитаној причи: Да ли вам се допала прича? Шта конкретно? Да ли бисте и ви исто урадили или не? Шта бисте урадили другачије? Шта је то стид? Чега треба да се стидимо? Да ли се Лидија стидела? Да ли је њена ситуација била за осећај стида? Да ли је поребно на „сва звона“ около причати како сте некоме помогли,  или не? Како све можемо помоћи другима? Зашто је добро другима помагати?
Задатак за пар у клупи: Замисли како се и колико обрадовала Лидија када су је посетили другови и учитељица. Одглуми то.
Подела ученика на три групе.
1.      Група.
Задатак: Запишите утиске о прочитаној причи кроз седам реченица.
2.      Група.
Задатак: Илуструј најупечатљивији део приче коју сте чули.
3.      Група.
Задатак: На основу датих речи: Помоћ, брига, срећа, туга, задовољство и успех. Образуј реченице које ће садржати у себи по једну дату реч како би на тај начин представили причу коју сте чули.


Завршни део:

Склопити резултате свих група на једном паноу. Презентација урађеног.
На припремљеним папирићима написати по једну поруку пријатељства свом другу из клупе и залепити  је на клупу.
  Домаћи задатак: Напиши састав или краћи запис на следеће теме по избору:
„Добро дело“,
„Било ме је стид“,
„У очима сам му/joj видео тугу“,
„За срећу је потребно мало“.
На следећем часу ЧОС-а прочитати саставе и изабрати најбољи по мишљењу свих ученика из одељења.
Радионица објављена у ПП 26.11.2015. "Педагошка пракса".


 

Светски дан детета

Овако смо  обележили Светски дан детета!



       20.11.2015. године  у част Светског дана детета, а у склопу већ традиционалне активности нашег забавишта „Шаширијада“ и на позив васпитачице Гордане, ђаци IV-3 одељења ОШ „Д. Обрадовић“ Опово, из  ИО „Олга Петров“ из Баранде су успешно  дали свој допринос, одигравши пред бројном дечијом  публиком нову луткарску представу „Живела реченица!“
Трема је била неизбежна, али су већ истренирани и уиграни ђаци са којима се већ четврту годину ради, маестрално приказали представу и на својствен начин „ оживели“  необичне и маштовите лутке. Представа је као и до сада ауторско дело професора разредне наставе Наде Кљајић из Баранде. Ученици луткари, луткарске групе „Бесне глисте“ су „оживели“ следеће лутке:
Анђела Бећировић - „СРЦЕ“, Марко Влајнић  - „ЈА“, Мирјана Цинцар - „ФРУЛИЦА“ а Ненад Милованов - „ДОБОШ“.
Препуни утисака након дугог и подстицајног аплауза, млади глумци луткари су пресрећно одлучили да свако следеће извођење представе буде боље од претходног. Преостало је само још „дотеривање“ адекватније сценографије и коначан наступ на Регионалном такмичењу у фебруару 2016.  године у Панчеву. 

Слике следе:

Шешири за "ШЕШИРИЈАДУ"

Спремни за луткарску представу

ПАЖЊА! Почињемо!

Иза сцене

Представа у току

...и концентрација на нивоу :-)

Пажња максимална
Луткари групе "Бесне глисте" с лева на десно: Анђела, Марко, Мирјана и Ненад

Кратак текст о овом дешавању је објављен у ПП-у "Дежурно око" од 26.11. 2015.