11.06.2016.

Учитељски позив је понос!





     На овом блогу ћете наћи текст  исповест учитеља који ме је нагнао да отворено кажем нешто о мом животном позиву. Данас могу додати и то да сам веома ПОНОСАН учитељ. 
А зашто?
 Прво, поносна сам на  моје генерације ђака, јер сам од свих њих мноооого научила, и не намеравам тај   "обичај" да прекидам.
 Друго, поносна сам на армију дивних, посвећених, јединствених учитеља (просветних радника) који виртуозно раде свој посао са децом. 
Треће, поносна сам што познајем такве људе који одолевају свакидашњим емоционалним окидачима  (често ни мало пријатним) и који успешно негују своје достојанство.
Четврто, поносна сам што ми учитељи и поред свих недаћа (а признаћете да никако није лако бити просветар у овој земљи!) од ничега, градимо магични пут ка јави од топлих снова, и откривамо, за свакога без разлике, осунчане кутке за љубав и срећу.
Пето, поносна сам што се ипак догоди да неки дивни људи, а просветари, препознају посвећеност, залагање, упорност, амбицију, идеју, једноставност и лепоту учитељског рада и награде исто.
Данас сам нарочито поносна  што су  Гружански учитељи из Кнића моју радионицу "Напиши књигу" прогласили најбољом поред још 12 других подједнако дивних и јединствених радионица колега из наше лепе Србије.
 Хвала колеге на лепим речима подршке! Било је посебно пријатно провести квалитетан и садржајан дан са Вама!
 Видимо се ускоро на Сабору учитеља у Београду 19.јуна 2016.
Живео учитељ!