Књига на ДАР :-)

Volim knjige da čitam i pišem. Ovog puta sam izvesnu količinu mojih knjiga i poklonila. Biće mi drago da se čitaju i čuvaju.Da bi knjiga ŽIVELA mora da se ČITA!

ГЛАС ОПОВА

Ovo je jedna emocijom izatkana priča o ne­i­živlјe­noj lјubavi jedne rasne keruše. Nјena lјubav prema majci, kao šteneta, bila je nasilno prekinuta samo zbog nje­nog lepog izgleda i dobre rase. Ne­sebična lјubav koju je darivala u budućnosti, bi­lo lјu­dima, svojim gazda­ma: porodici Pavlović, Pe­tru, gazda Mirku, Momčilu, Nataliji i Lidiji, bilo pri­ja­te­lјima (Lir, Bak, Boža, Foks i bezimenog sve­tlo­sme­đeg džukca), kao po pravilu, bila je izne­ve­rena.

Realističnost sadržine ovog roma­na decu vraća u realitet života izvan virtuelne stvarno­sti, podsećajući ih da je svaka životinja, ne samo pas, živo biće koje oseća. Ovaj roman nije priča o kućnom lјubimcu i nemarnosti vlasnika, ovo je priča o nama samima i našem odnosu prema svim živim bićima. Za­to najtoplije preporučujemo ovaj roman izdavaču za štam­pu, a deci, mladima, učitelјima, nastavnicima i ro­di­telјima za čitanje.

Izvod iz recenzije
prof. dr Predrag Jašović

„Ова књига жанровски спада у ред дечјих, бајковитих, научно-фантастичних – авантуристичких романа, мада има елемената и романа тока свести – главни јунак-јунаци промишљају и размишљају у себи на јави и у сну.“ (Владимир Мирков)

Главна јунакиња, девојчица Жељана, ученица осмог разреда, живи свој живот на јави, са свим проблемима, недоумицама и страховима, али и лепим моментима, који прате живот једног тинејџера. Школа за њу не представља проблем, примерна у сваком погледу, вољена и срећна, у најосетљивијем животном периоду сазнаје да њени родитељи нису њени прави родитељи, а да њена најбоља другарица воли дечка који се и њој допада. Њен свет се руши, али јој неизмерна љубав којом је окружују родитељи и пријатељи, помаже да пронађе смисао у свему, да се избори са својим тугама и да сложи коцкице свог живота на најбољи могући начин....

Извод из текста  БИБЛИОТЕКА ОШ "Ж.Зрењанин" Зрењанин

Критично-књижевни осврт за  „Лутку“ Наде Кљајић

       „Прича о неисцрпној породичној љубави и бризи, дискриминацији, проклетству, похлепи, казни, греху, себичности, пролазности и смрти као неминовном госту, исписана попут оних из пера Гроздане Олујић, у исти мах је и подсећање на Станковићеве „Божје људе“.

Сенкина сенка је помало сенка свих нас, а Сенкина лутка, несавршена и јединствена, представљена је као савршенство.

Ова књига је још један доказ да оно што чини лепоту, невидљиво је, а оно што чини мудрост свакако подразумева поштовање сваке различитости и посебности.“

Професор српског језика и књижевности

Радивојка Васовић

21.1.2016.

...Има фине разложне сете у том епистоларном роману, сете коју последње писмо разоткрива и чини обману, оца и матере, узалудно глупом. Каже народна изрека: у лажи су кратке ноге. Ваљда знате ону причу: У цара тројана козије уши. Лаж није преварила тугу  сиво бојеног романа на пању срезане трешње. Шоровима се и даље збивају сватови са бегешом у роману. Живот чангрља у жбицама окованог дрвеног точка. Ваљда вам се туга и ста загубе у повратним сећањима на минула детињства.

   Нада Кљајић је професор разредне наставе у основној школи  у Баранди, а Баранда ти дође као и Тамиш, у Банату. И лепо осликана та иста Баранда са врбама украј Тамиша над чијом смутном водом брат брата псизива у писмима, без адресе, романа који је дечији и свачији. Роман, помало касно приказан, јесте нај књига од свих пет наслова (Башта –машта, збирка песама за децу, Игре, збирка прича за одрасле, Венчаница, мали роман душе за одрасле, Месечев камен, роман за децу и Лутка, роман за децу и одрасле), потписан руком Наде Кљајић која се бави и писањем и сликарством.

У НОВОМ САДУ, 22 септембар 2015.                                                   Део из књижевне критике- Милутина Ж. Павлова