Завршен мали школски СХС пројекат 3.манифестацијом „Књижевно вече за наду“у Баранди

ЗАХВАЉУЈЕМ СВИМА НА ДОПРИНОСУ КОЈИ СУ ДАЛИ УЧЕШЋЕМ И НА ТАЈ НАЧИН МИ ПОМОГЛИ ДА РЕАЛИЗУЈЕМ СВОЈУ ЗАМИСАО!

Током реализације овог пројекта, ученици II-3 одељења ИО „Олга Петров“ су имали прилике да сазнају и науче, да човек траба да сарађује, да се дружи и да помаже другима у свакој прилици, без разлике. Кроз разне активности током месец дана у школи, поклонили су УПИК-у сакупљене чепове за акцију „Чеп за хендикеп“, сакупљали гардеробу, обућу, школски прибор и играчаке за своје другове из школе, упознали се са настанком и значајним утицајем организације Црвеног крста, стваралачким ликовним радовима су сарађивали у радионици и писали песме на часу у школи са родитељима на тему сарадње, хуманости, среће и другарства. 7.октобра 2017. су у завршном делу пројекта учествовали и на свечаној 3.манифестацији „Књижевно вече за наду“. Поред њиховог значајног представљања, имали су прилике да упознају и песнике учитеље, Ивану Папеш Богосављев из Суботице са кћерком која је на интересантан начин представила своју књигу Ланиних досетки „Мама слушај!“. Љиљану Андрић песникињу учитељицу из Мачата и песникињу учитељицу Весну Ристовић из Краљева. Послушали су и лепу поезију за одрасле члана УПИК-а из Меленаца Момир Миодрага, поезију професора српског језика и књижевности Галетин Милоша из Новог Бечеја и наставнице ликовне културе Петре Сакре из Крагујевца. Учешће свих учесника и песника на овој манифестацији је било из хуманих и пријатељских побуда, песници су чак на крају културног дешавања, део својих књига поделили деци и присутнима. Током манифестације ученици су послушали певање старије другарице ученице музичке школе Нине Стојановић из Опова, професорке Иване Јосић. Такође и наступ школског тамбурашког оркестра из ИО „Зоран Петровић“ из Сакула, наставника музичке културе, Вранов Милете. А гледали су и наступ малог школског и одраслог пара, чланова плесне школе „Beodance“ у извођењу класичних и латино плесова, кореографа Антала Геце из Панчева. Ђаци су уживали у овом свечаном догађају са својим родитељима, гостима, мештанима Баранде и просветним радницима из Опова, Сакула, Зрењанина, Карађорђева, Перлеза, Краљева, Крагујевца, Кнића, Суботице, Новог Бечеја, Панчева. Манифестација „Књижевно вече за наду“ је и ове године потврдила разлог свог постојања, јер још има наде за лепа, културна и сврсисходна дешавања.

Због незаобилазних немилих ситуација, настала је и песма :

Кад је тако...

Месец дана план се ков`о,
ал` у воду паде,
у Баранду да се иде,
код Кљајић нам Наде.

Оно,јесте, у почетку,
било како мора,
Младеновац жеље одне,
баш код семафора.

Пола напред, пола назад,
осула се група,
једни-петом, други-рикверц,
више нису скупа.

Оне прве смех савлад`о,
пролупали скроз,
из рикверца оне друге
к`о да згази воз.

Биља,Зока и Ивана,
радише шта знају,
механичар за џ није,
а шта да му дају?

Способна је наша Биља,
пу-спас све је ближе,
позва друга и Декија,
а и лова стиже.

О првима-ни реч више,
брбљаше к`о чесма,
ваљда ће и за њих једном
да настане песма.

И на крају једногласно,
договор оверен-
следеће нам окупљање-
неутрални терен.

Љиљана Андрић