Насиље међу децом из угла једне учитељице




  Не бих писала о овоме-стварно. Јер толико мишљења много стручнијих људи постоји већ. Али, ипак ми је  доста разних оптужби од стране којекаквих јавних сервиса упућених просветним радницима. Зато што то индиректно погађа и мене. А не осећам се кривом, већ немоћном због утемељеног нефлексибилног закона.
И шта значи та константна оптужба да ми просветни радници треба да узмемо чаробни васпитни штап у руке и попут Харија Потера решимо све васпитне проблеме код деце у школи?  Па, за вашу информацију, и просветни радници имају своју личну децу. И њих неко мора васпитати, и гле, васпитавају их њихови родитељи, не очекујући да то треба неко од њихових  колега да уради.
А шта то значи?
Знате, бити родитељ је специјална карика у једном (сваком) друштву. Када постанеш родитељ, ти добијеш највећу одговорност на овом свету. Јер добијеш најмоћнију титулу, опет, на овом свету.
 Величанство родитељ не сме да заборави шта је добио када је решио да преузме ту титулу. Поред многих других ствари, на првом месту је: ОДГОВОРНОСТ. До тог момента је појединац  био одговоран само према себи, е, од момента рођења детета одговорност се умножила и проширила и на дете и на супружника и на имовину.
Шта ћете, тако је то у животу за онога ко се охрабри и ко пожели да има ПОРОДИЦУ. И знате, нико није рекао да је то лако. И нико није рекао да то може свако.
И онај ко не може- и није родитељ, и то треба поштовати. Зато што свако има право на сопствени избор. А поштовање другога шта је одабрао се учи у- ПОРОДИЦИ.
Откуд сад насиље?
Моја прва помисао је да се види  на ТВ-у, види се на интернету,…новинама,…а, зашто? Ако постоје разне агенције за контролу квалитета медија.
Примећујем да деца копирају лоше узоре више него икада. И ту треба да дође до изражаја она прва дужност сваког родитеља-ОДГОВОРНОСТ кроз ЛИЧНИ пример.
Дете треба одговорно пратити и контролисати од рођења.
Јер, дете није украс који треба украшавати због задивљених погледа и непознатих људи.
Детету треба усадити квалитетне моралне вредности и покренути важне социјалне вештине попут, поштовања, уважавања, стрпљења, сарадње, толеранције, емпатије,…
Децу ваља научити својим примером, како треба поштовати ТУЂИ рад и успех, како би и његов, неко исто тако поштовао.
Децу треба научити да уважавају старије од себе.
Дете је важно научити да комуницира – ненасилно.
Деци треба развијати стрпљење-личном доследношћу. Не испуњавати им сваку и најмању жељу по сваку цену.
Дете треба да зна како и када може нешто да залужи.
Детету треба јасно рећи када погреши и како заједно да грешку исправи.
Дете мора да зна шта сме, а шта не сме и када.
Дете никако не треба да слуша разговор одраслих.
Дете не треба учити да је центар света, јер од превише центара-нема ротације (комуникације) и доћи ће до хаоса.
Дете научити да трудом, радом и личним залагањем може остварити леп успех у животу.
Дете поучавати да ако другоме пружа срећу да ће исту добити назад.
Детету сваког дана рећи-волим те и показати колико ти значи његова пажња, труд и сарадња.
Детету развијати самопоуздање подршком али не нарушавати због тога  самопоуздање других.
Дете као социјално биће воли друштво, зато га научити да дели, помаже и толерантно се односи према другима.
Дете учи по моделу, зато испред њега не вичите, не псујте, не туците, не вређајте. Јер ће и оно исто то радити, мислећи да тако треба.

Размислите: када дете размажено, својеглаво, мрзовољно, неуравнотежено, нетолерантно, егоистично, непоштено, лажљиво, агресивно, порасте-какав ће бити човек????
А расте и стасава у ВАШОЈ породици.
И шта  ћете добити од њега у СТАРОСТИ?

Зато: објасните, укажите, образложите, упутите и негујте топлину у дечијем срцу и нежност у дечијој души чистом искреном љубављу и стрпљењем.

Вратиће вам се вишеструко у породици а због тога ће и друштво постати квалитетније.

А просветни радници? Па, ми смо ту да наставимо заједно са вама родитељима да негујемо васпитне вредности које сте утемељили у вашој породици, јер наша примарна делатност је ипак-образовање, а после и васпитање.

Хвала на пажњи.
Учитељица Нада.


Успела сам да забележим ову анкету са ТВ Прва  15.9.2019., 
Ко је у праву: ко мора више да ради са децом да би се вршњачко насиље смањило? 
Резултат анонимне анкете:  РОДИТЕЉИ-86%, а -ШКОЛА-14%. 

Коментари