8.час - Природа и друштво 14.4.2020.

БРДСКИ И ПЛАНИНСКИ КРАЈЕВИ

Обрада

Уводни део:

Погледај овај кратак видео приказ о животу на планини Голији током зиме

 Главни део часа:


На следећој слици пронађи планине у нашој земљи, узми затим географску карту па их поново пронађи.
Утврди своје знање.

Погледај потом видео запис о одликама брдско-планинске области наше земље.

БРДСКИ И ПЛАНИНСКИ КРАЈЕВИ

Обрада

Уводни део:

Погледај видео клип о животу на планини Голији током зиме.

Главни део:

На одређеној карти пронађи и научи где се налазе брда и планине у нашој земљи, па их поново пронађи не географској карти.

Погледај видео-презентацију о одликама брдско-планинске области наше земље.

Запиши следеће:

Брдско-планински крајеви

Одлике:

–  Има мало обрадивог земљишта, али пуно пашњака за развој сточарства – козе, овце;

– Производе млечни производи, али и прерађевине од меса;

– Прерађује се вуна – џемпери, прслуци, гуњеви...

– Фабрике  прерађују руде извађене из планина;

– Фабрике прерађују дрво, због намештаја, папира...;

– Развијен је  туризам;

– Путеви су лошији од равничарске области због кривина, тунела, мостова...

Пронађи у уџбенику текст „Брдско планински крајеви“ прочитај га три пута.

А затим ради додатне информације,прочитај  следећи текст и што ти је најзанимљивије препиши у својој свесци.

 Једине планине у равној Војводини су Фрушка гора (Црвени Чот 511m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m) које су почетак Карпата.

Јужно од линије Сава−Дунав налази се побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина) планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Планине Србије се могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28 m. Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских (ретких) врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на Родопске планине, Карпатско-балканске планине и Динарске планине.

Највише планине динарског предела налазе се на југу наше земље и то су Проклетије и Шар-планина.

На истоку наше земље, уз границу са Бугарском, из правца Румуније, простиру се обронци планине Карпати. Највећа планина овог предела је Стара планина, чији је врх Миџор са 2 169 м надморске висине, један од највиших у Србији. Планине Родопског предела су најстарије планине Србије. Најпознатије су Бесна кобила и Јастребац.

Завршни део:

Представи помоћу стрипа  живот у планинским крајевима.