Нова 9. књига је објављена, то је збирка поезије намењена одраслима под називом "Због човека у људима".
Издавач је као и до сада дугогодишњи пријатељ Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева.
Лектор: Драгомир Бурнаћ.
Рецензија: Власта Младеновић
ЧОВЕКОЉУБЉЕ У ПОЕЗИЈИ
Поезија је исконска потреба сваког човека
који узвишености стреми,
што
би рекао народ „ко пева-зло не мисли“; он у песми проналази срећу и утеху, у
њој промишља о смислу и непознаницама живота. И различити су приступи у стварању.
Нада Кљајић инспирацију, како се то каже,
проналази у спонтаности, сасвим природно. Можда се кључ ауторкиног певања
открива у стиху:
„Јутрос у башти
пронађох стих“
(Тајна песме)
Нада пише као што трава расте, као што вода
тече, онако како мисли навиру.
Неке песме су у слободном стиху, ослобођене
захтевности песничке вештине; неке су дограђене римама; треће садрже и једно и
друго, које чине занимљиву структуру. И све су непретенциозне, што је лепа
одлика песника.
Мада све песме имају неку поруку, најчешће
педагошку (што је разумљиво, с' обзиром
да је нада дугогодишњи просветни посленик), тиме је њена поезија
приближна човеку. Отуд адекватан наслов, који тематски одређује читаву књигу.
У поезији Наде Кљајић осећа се лирски
сензибилитет, који је најчешће у љубавном дослуху и чине један комплементаран
спој:
„Само зажмури и пусти
да благи те ветар носи“
(Теби)
Поред лиричности, у збирци, додуше ређе,
сусрећу се и метафоре рефлексивне конотације. Рецимо:
„Вавилонска кула је
одавно срушена и од тада се разилазимо.
Тутње информације у
потреби да се нагоде“
(Путеви)
И на крају, а то је можда и најбитније,
у поезији Наде Кљајић изражена је племенитост, што је данас реткост, а то је
одлика искрених песника, што је свакако порука читаве књиге:
„Постоје тако неки људи
благи, чудесни, лековити и срцу драги“
(Ретки Људи).
Власта Младеновић
Коментари
Постави коментар