PISANJE, književna dešavanja, druženja,...

"Lutka" je objavljena prošle godine otprlilike u ovo vreme. Do sada sam imala nekoliko njenih promocija. Predstavljam ih ovde. http://www.glasopova.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1402:novi-roman-nade-kljaji&catid=1:latest-news

http://www.kenguras.org/promocija-decijeg-romana-lutka-nade-kljajic/

 https://www.facebook.com/notes/banatski-kulturni-centar/promocije-knjiga-nade-kljaji%C4%87-u-osnovnim-%C5%A1kolama-u-op%C5%A1tini-novi-be%C4%8Dej/10151227228126916

 https://www.facebook.com/notes/evropski-fejsbuk-pesni%C4%8Dki-festival/hiljadu-pesnika-za-%C4%8Detiri-godine-%C4%8Detvrti-evropski-fejsbuk-pesni%C4%8Dki-festival/523748734334713


 http://www.glasopova.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1025%3Aanita-milanov&catid=1%3Alatest-news&Itemid=1


http://www.glasopova.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1225%3Apromocija-novog-romana-nade-kljaji&catid=1%3Alatest-news&Itemid=69

http://www.pancevac-online.rs/index.php?module=article&issue_id=504&id=68668&comment=true

*******

30.maj 2013. Promocija u Klubu za odrasla i stara lica u Pančevu

  

*******

Druženje sa decom iz OŠ u Dolovu 9.oktobra 2013. 

*******

Promocija na sajmu knjiga u Beogradu 2012.

 

********

Promocija u Novom Miloševu februar 2013.

 

 *******

Promocija u Novom Bečeju februar 2013.

 *******

Promocija u Opovu u galeriji "Jovan Popović" 17. maja. 2013.

 

********

Promocija u Gradskoj biblioteci u Pančevu 21. marta 2013.

*******

Fejsbuk festival na Sajmu knjiga u Novom Sadu 2. marta 2013.

i još... MIŠLJENJA O MOJIM KNJIGAMA

O "Lutki"

Reč dve o knjizi
Snovi su puki odraz realnosti, razlike se samo javljaju ako obraćamo pažnju na nijanse.
Lako je objasniti život srećnog čoveka, ali, sa koliko reči iskazati tugu... Kada zagrebemo dublje, ispod loše karme, trnci prođu niz vrat i tada lice obuzme plač. Zato priča o prošlosti i nije prošlost, jer ona već vekovima luta, negde među ljudima i senkama. Učini se ponekad da bajkom možemo objasniti sve i da kašika šećera može umrtviti gorčinu u očima. A šta je sa srećom i ljudima, šta je sa količinom ljubavi koja daje život i umrtvljenima?
Ova knjiga čitaoca upućuje na odgovore da smo delom sami odgovorni za svoje sudbine, ali, i da čarolija koja luta uvek naiđe na pravog saputnika. I kada razmišljamo kao deca (mada je čovek doveka dete, svakog trenutka kada ga mašta savlada) vidimo onu pravu stvarnost.
Tada i snovi i lutka progovore.
Anita Milanov
Profesor srpskog jezika i književnosti

********
U knjizi se prikazuje život jedne obične porodice s’ kraja 19. veka u kojem priče mogu lako postati stvarnost a stvarnosti da se pretoče u snove. Zbog želje da se život ipak nastavi, priča iz knjige nas upućuje da se to može desiti na najneverovatniji mogući način. Ljubav pokreće svet, pa i želju za opstankom i životom. Lutka od starih dronjaka u ovoj knjizi nosi iskru tople prijateljske ljubavi kroz brojne avanture do konačnog cilja. Knjiga nije namenjena ni deci ni omladini ni odraslima, namenjena je onima koji žele da u običnim stvarima pronađu razlog i svrhu njihovog postojanja u našim životima.

Nada Kljajić

Mišljenje mog dragog kolege učitelja Vlade iz Novog Miloševa o "Lutki" i "Mesečevom kamenu"

ЛУТКА - НАДА КЉАЈИЋ

         Нова књига Наде Кљајић носи радни наслов Лутка!

Зашто Лутка?

         Лутка је - симбол дечијих играња, маштања, надања и радовања. Лутка није само играчка предодређена за девојице, које се са сетом сећају кад мало поодрасту, на то минуло и безбрижно доба игре и маште. Лутка је и играчка за дечаке који у њима проналазе свог јунака , са којим се поистовећују и који их кроз цео живот упућује на лепоту дечаштва, на радост првих другова, девојчица, ратника, спортиста и вилењака.

         Та моћ времеполвског враћања у детинство је дата том симболу који се зове Лутка.

         Тако и наша ауторка кроз нови авантуристички, али пре свега дечији и маштовити роман, нас враћа у једоно минуло време. Кроз лутку нам каже како да се опходимо према слабијима, беспомоћним, некада и хендикепираним особама које никада своје способности не могу да изразе у потпуности, али једно и те како могу да покажу и дочарају, а то је ЉУБАВ и приврженост некоме или нечему.

         Писац нам у низ ситуација сугерише да треба следити пут доброте и човекољубља, а уједно указује да зло и нечовештво кад-тад бива исто тако сурово, али праведно кажњено. У књизи се преплиће машта и стварност, јављају се разни надреални ликови који живе животе људи, па тако Лутка оживљава, а животиње говоре и мисле попут људи. Често у роману поједини сегменти приче прерастају у басну и на бајковит начин се нижу слике и догађају који су повезани и испреплетани.

         Али главни јунак који се протеже кроз цео роман је лутка која живи као лутака, а касније као дух и сена хендикепиране девојчице која цео свој живот шири љубав и траје захваљујући њој.

         Мени, као читаоцу ове књиге, сама ова Лутака буди сећања и ствара асоцијације на некада читане бајке које сви ми у детињству радо читамо. Па тако у овој књизи има елемената Успаване лепотице, Пинокија, Пепељуге, али и новијих романа Господара прстенова и цртаног филма Чудесна шума.

         Роман нам држи пажњу од почетка па до задње стране, јер се не може предвидети шта ће се десити са јунаком или јунацима из романа до самога краја.

         Стога топло препоручујем ову бајковиту књигу да прочитате, јер ће те проживети са њом један људски век, а опет остати деца и радовати се лепоти ЖИВОТА!  

Месечев Камен – Нада Кљајић

Ова књига жанровски спада у ред дечјих, бајковитих, научно-фантастичних - авантуристичких романа, мада има елемената и романа тока свести ( главни јунак-јунаци промишљају и размишљају у себи на јави и у сну).

Главна јунакиња је девојчица Жељана, ученица 8. разреда која решава проблеме у сну на планети, са два љубичаста сунца, која се зове Цветина. Тамо упознаје чудан народ Кртицо-цвећа, који се зову Јутари.  Сукобљава се са злом краљицом Лореном и њеном сестром близнакињом Лорелом које су ту дошле са уништене планете Мхачи, на превару су загосподариле Краљевством Јутара. Становници Цветине су раздељени на оне на површини којима владају краљице Брунела и Бринела са којима су се сукобиле зле сестре, али пошто не успевају да их збаце са трона оне одлазе у подземље и тамо владају. Жељани ту помаже једна затвореница Ћијана са планете Заа.

Паралелно са решавањем проблема из сна, Жељана се у стварном свету суочава са потешкоћама одрастања, пубертетом, дружења и другарства, првих заљубљивања и колебања (сачувати другарицу или се упустити у љубав са вршњаком Вељком). Ту је и страшно сазнање за њу, да њени родитељи и нису њени прави родитељи, него да је она усвојена. Њени родитељи су страдали у авионској нестрећи, а она је узета из дома за незбринуту децу. Велики шок и траума јесте истинитост таквог сазнања.

Књига у себи сублимира елеменате из познатих дечјих књига:

Хари Потер – Џоан Роулинг, Алиса у земљи чуда – Луис Керол, Хобити – Р.Р.Толкин, 20.000 миља под морем – Жил Верна, Петар Пан – Џејмс Метју Бари као и цртаћа Сноркијевци – подводни свет као и филм Супермен.

Ауторка црпи грађу и мотиве и прожета је сећањима и одушевљењима на авантуре Индијане Џонса, Фантома, Мистер Ноа, Мартија Мистеријије, Сребрног Лертача, све стрип јунаци, од којих су неки и екранизовани. Говори и тражи потку из времена пре 20-так година када се читајући стрипове маштало, лутало и упадало у разне авантуре. Писац нас позива на авантуру, да маштамо и сањамо о лепим и лепшим стварима. Ауторка је заузела педагошки став да не треба занемарити ђаке који вредно и амбицијизно уче и раде, а другови их називај штреберима. Она брине бригу детета, њихова одрастања, муке, о проблемима, недоумицама, страховима, стресовима, али и радостима и заљубљивању, другарству, дилемама како бити прави друг и сачувати и продубити то искрено другарство. Она се бори за истинитост и правду.

Писац је на граници маште и стварности, борбе између добра и зла, поштења и честитости, лутања и брижности…Зато бих искрено свима препоручио ову књигу на читање са уживањем.

Завршио бих ово излагање једном опаском: „ Када су једном приликом питали славног научника Алберта Ајнштајна како децу припремити да постану научници? Он им је лаконски одговорио, научите их да маштају!!!“

А како развијати машту???????

ПА УПРАВО ЧИТАТИ, ЧИТАТИ, ЧИТАТИ!!!!! 

Mišljenje književnika Šajtinac Radivoja iz Zrenjanina o knjizi "Venčanica"

Поговор

                    ПРИЧА ИЗ КАПЕЛЕ ЗА СТРПЉИВЕ И ОСЕТЉИВЕ

            Венчаница, празнична одежда срећних душа, јарки кров најузвишенијег обреда љубави и живота, белина која радује ишчекивањем и која заслепљује неизвесношћу, скровиште од прејаке среће, чист облик љубави, врхунац драгости, капија невиности и бели понор лепоте, углавном, никако, само одевни предмет.

            Венчаница је не само насловна већ и кардинална, метасимболичка и исходишна тачка око које, значењски „бриде“ концентрични кругови нарације која ни једног тренутка, ни једном микродискурсу, не напушта наведени тематски апсолут, лексему и појам око ког се и због ког се дешавају макро и микродраматуршки обрти, заплети, расплети, догађаји, доживљаји, дилеме и реминисценције.

            Нада Кљајић у овом кратком роману не одступа од примене идеје о свевидећем и свеосећајућем наратору тако да је, писан у првом лицу, експозицијски заснован на интимној позицији протагонисткиње, алтер-ега, образоване и емотивне дизајнерке, модне креаторке која се ни једнога тренутка не либи да, како интровертно тако и отворено, покаже и нагласи, посвећеничку, озарујућу и ослобађајућу суштину своје професије, њен узвишени стваралачки дигнитет. У том првом, условно речено, „поткожном“ кругу јесте лична и породична хроника, интимна биографија, детињство, одрастање, школовање све до првог прага на уласку у професију, до сопственог, модног салона замишљеног, уприличеног, оствареног тако што се бивше исходиште исконске хране, пекара са свим мирисима, ликовима, сликама и другим чулним сећањима, преобразила у место које није пуки занатски ентеријер већ, показаће се то касније у даљем сижејном ткању, колико интимна толико и антропоцентрична капела у малој вароши, у једном делићу света где се на врло специфичан и садржајно пожртвован начин води борба за лепоту, за љубав и људскост, искреност и доброту, те, наводно, старинске душине справе. Али, мимо патетике и интимне скрушености, предходна парадигма излазећи из поткожног сазвежђа главног лика у дневном и конкретном, весистичком контакту, третира следећи круг, свакодневицу салона, идеје, планове, остварења и искушења материјалног али и цеховског опстанка. Ту су подразумевајући, функционално редуковани дескриптивни пасажи, утврђивањем те, условно речено, сижејне сценографије, ту су односи између власнице, главне креаторке и помоћних радница, благе нијансе преплитања њихових животних прича, атмосфера питомог и преданог дружељубља у ком међусобно слагање није ни уступак ни повлађивање већ плод тог доброг духа мале модне капеле.

            Већ следећи круг је, наравно, онај који сабира ефемерију и митологију свакодневнице спољног света, то је свет намерних или случајних муштерија, купаца, поштовалаца, варошани од крви и меса, гестова и нарави, губитници или завидљивци, они осетљиви или они безосећајни, надмени и спретни, жељни и страсни, искрени и лицемерни, свакакви и никакви, углавном стварни и непредвидиви.

            Они више  нису интимни зачин личне бајке о срећи, о љубави из поезије, филмова и снова, то су осорни владари  над туђим малим великим судбинама или од живота преварени занесењаци, највише они преварени лажном љубављу, надом и обећањима.

            У том салону, тој с' неба поезије палој капели, где белим мразом лепоте са сенком од чипке боје слонове кости, упорна у лепоти и скоро недодирљива у заслепљујујућој чистоћи свој посебан живот као прејасну, ледену мисију живи венчаница како из наслова тако и из самог Живота, обилазе је прави или лажни ходочасници, прилазе јој и умишљени и заљубљени, и они са трном у оку и с' трном у срцу, они који прете и они који дрхте, они који воле и они који мрзе.

            Будући да је исход, епилог ове приче пре свега и изнад свегадео самосталног читалачког уздарја, нећемо више дотицати причу коју не само због поруке ваља прочитати већ ћемо истаћи само још ово, те белине и искрености, ради.

            Ауторка је, ипак, артикулисала личну борбу с' прејаким сентиментализмом и стереотипима, пре свега, композиционом непретенциозношћу, меланхоличном интонацијом и глобалним опредељењем за сажетост.

                                                                             Радивој Шајтинац, књижевник

Mišljenje književnika  Bjelkić Todora o mojoj knjizi "Igre"

Већ потврђена списатељица Нада Кљајић објавила је, ево,  у угледној издавачкој кући ''Српска књига'' у Руми, књигу прозе на којој ће јој сигурно позавидети и много угледнија и присутнија имена у савременој српској књижевности. Ово није никакво претеривање, нити површни поглед на њено тренутно књижевно опредељење. Напросто, то је чињеница коју ће морати, а сигурни смо и хтети да прихвате сви они који су везани, на било који начин, за писану реч. Без обзира да ли се радило о критици,  књижевној естетици или, пак, о онима којима је књига и намењена - дакле, читалачкој публици. Проза Наде Кљајић у најновијој књизи ''Игре'' испреплетена је веома богатом имагинацијом, чврстом градњом фабуле, одличним заплетима, вештим вођењем радње и ненаметљивом сензуалношћу, што све чини да читалац до последњег ретка, малте не до последње речи, тешко може наслутити какав ће бити крај и шта би се још све ту могло догодити.

У том погледу могли бисмо издвојити било коју причу из ове изузетно занимљиве књиге и сигурно је да не бисмо погрешили, пошто је Нада Кљајић, да тако кажемо, племенити писац са урођеним списатељским даром и урођеном способношћу. Ипак, да кренемо од новеле ''Коса'', која је толико преобимна да је не бисмо могли сврстати у класичну приповетку, али је ипак недовољно, у оном занатском смислу, обрађена да би се могла сврстати у роман. Можда ће ову прозу неко доживети као, како се то данас популарно каже, мини роман и вероватно неће погрешити. ''Коса'' је писана у најбољем и најлепшем маниру чувених дела социјално-емотивне структуре, какав је, рецимо, био бесмртни ''Оливер Твист'' још бесмртнијег Енглеза Чарсла Дикенса. Уосталом, Нада Кљајић ни у једном тренутку не таји да јој је управо то дело било основни узор и незаобилазни водвиљ у стварању њеног оригиналног штива.

У сваком случају, Нада Кљајић је, у неким сегментима, успела, нарочито тамо где је реч о тамним социјалним структурама, о скоро невероватним људским судбинама, не само да досегне свој књижевни узор, него и да га, почесто, на срећу читалаца, догради и надгради. Посебно интересовање ова књижевница исказује за судбину деце, која су нам баш данас, на нашу велику несрећу, често препуштена сама себи, па самим тим и свим замкама улице, свим замкама лоших људи из још лошијег и страшнијег окружења. У тој непрестаној борби добра и зла, која је ваљда саставни део сваког људског бића и битисања, њени јунаци ће успети да пронађу светлост на крају тунела и то је оно што ће разгалити згрануту читаочеву знатижељу. Али, Нада Кљајић тиме истовремено поручује да ни деца, али ни одрасли, као литерарни јунаци, али, нажалост и најчешће, и као стварни актери на позорници живота и живљења, немају ту и такву срећу њених књижевних типова и прототипова.

Када смо на почетку (ус)тврдили да је Нада Кљајић изузетно снажна и оригинална књижевна појава у савременој српској прози, имали смо на уму и чврста уверења стечена након читања осталих њених прича и приповедака. Јер, заиста, реч је о самосвојним, изузетно снажним и оригиналном књижевноим ствараоцем, поготово када се ради о прози која дотиче научну фантастику, или о прози које дубоко задире чак и у тамне лавиринте хорора. Можда такође неће бити претерано ако кажемо да је Кљајићка, буде ли тако наставила, наш будући Исак Асимов или да је наша савремена Агата Кристи. Да ли сам у праву или не, знаћете једино ако прочитате ову књигу од корица до корица, што вам од срца препоручујем. Одједном ћете схватити да око вас постоје обични људи, који су ваши познаници, ваши пријатељу, другари, васпитачи, учитељи који су ''обични'' само на први поглед. Они су заправо једна велика ризница духовности и једна велика порука да би ипак лепота и доброта требало да владају светом. Ето, таква је управо Нада Кљајић коју смо тек упознали и, надам се, од срца заволели кроз ову књигу симболичног наслова ''Игре''.

Уредник

Тодор Бјелкић, књижевник

Рума, 5.3.2009.