Nada Kljajić: "Pisma Andriji"

Pred nama je, poštovani čitaoče, jedna od stilski najujednačenijih knjiga za decu i omladinu naše poznate srpske spisateljice Nade Kljajić. Nada je do sada objavila više knjiga poezije i proze. "Pisma Andriji" je kratki roman za decu pisan kao dnevnička beleška glavnog junaka u vidu pisama. Radnja ovog romana odvija se u jednom selu u Vojvodini, a može se dešavati i bilo gde u našim ruralnim sredinama. Već od samog početka romana, autorka nas svojim kratkim rečenicama, dinamikom događanja i retoričkom virtuoznošću uvlači u mrežu čitanja. Ne menjajući snagu i intenzitet naboja naracije, ona nas drži kao omamljene i uvodi nas sve dublje i dublje u životna događanja svog glavnog junaka, pa imamo utisak da našoj radoznalosti, po sistemu šta će biti dalje, nema kraja.

Kratki roman "Pisma Andriji" pisan je, vidi se po nadahnuću autorke, u jednom dahu i čita se u jednom dahu. Slike koje nam autorka filmskom brzinom otvara su jednostavne, prostodušne i dečiji infantilne - mi ne samo da ih prepoznajemo i identifikujemo se sa njima, već ih i osećamo iživljenim i duboko proživljenim, ali negde sklonjenim pred naletom naše odraslosti i ozbiljnosti koju nam je život nametnuo.

 

Kroz čitav ovaj roman, koji možemo nazvati romanom događanja, autorka nas vodi sigurnom rukom i veštom retorikom iz avanture u avanturu glavnog junaka. On proživljava životne inicijacije i odrasta prolazeći kroz muke saznanja o svojim mogućnostima u svetu i nailazi, u velikoj želji za uspehom, i na mnoštvo prepreka koje često rezultiraju porazima, ali ga oni ne demorališu, već još više jačaju i vuku ka njegovom nekom dalekom i neuhvatljivom uspehu kojim će se potvrditi kao ličnost i osetiti da briljira i da je bolji od drugih u okruženju.

Autorka romana nas vodi od prvih nezgoda poput dobijanja slabih ocena u školi, preko stalnih potreba da deca na selu pomažu roditeljima u poljskim radovima, preko raznih takmičenja tipičnih za desetogodišnjake kao što je, na primer, svake godine prisutno, tucanje uskršnjim jajima, preko prvih zaljubljivanja i straha da se ta ljubav otkrije voljenoj devojčici, preko odlaska u čudesni svet cirkusa gde je sve čarolija, pa preko prvih kućnih ljubimaca koji nekad i ne moraju biti ono što smo mi želeli, već nešto što nam je svet odraslih nametnuo, ali i onih koji umiru poput psa Civila koji je bio, činilo se glavnom junaku ovog romana, njegov možda i najbolji prijatelj.

Ono što posebno pleni u ovom kratkom romanu je svakako sposobnost autorke da svet gleda očima dečaka od deset godina i osećaj da je svaka stranica ove knjige duboko proživljena i promišljena. Ono što mi se još posebno dopada je psihološka opravdanost i osnovanost svih Anđelkovih (kako se zove glavni junak) postupaka u ovoj neobičnoj i naizgled jednostavnoj, a majstorski ispričanoj storiji o detinjstvu i odrastanju.

Čitajući "Pisma Andriji" osetio sam i zadovoljstvo i prijatnost čitanja i stalno mi se Anđelko kao glavni lik javljao kao neko ko korespondira sa dva filmska, veoma popularna, junaka dečaka - jedan je iz filma "Otac na službenom putu" koji se zove Malek, čuvenog Emira Kusturice, a drugi je vezan za glavnog junaka Zorana iz filma "Tito i ja" Gorana Markovića. I za razliku od ova dva filmska odrastanja, od kojih se jedno dešava u Sarajevu, a drugo u Beogradu, Nada Kljajić svog junaka smešta u obično ušoreno banatsko selo iz kog i u kom on stiče prva sazanja o sebi i o svetu. 

Dopadnu nam se, uglavnom, one knjige kakve bismo i sami poželeli da pročitamo ili pak da ih napišemo, a knjiga "Pisma Andriji" Nade Kljajić budi u meni želju i za jednim i za drugim. Ovo je jedna od retkih knjiga za decu koju sam pročitao koja nam na tako lep i savršeno iskren i prefinjen način slika jednu banatsku fresku, ne samo mentaliteta i seoskog ambijenta prepunog flore i faune i događanja koja mogu biti opšta za sve one koji su odrastali na selu, već i dubokih psiholoških drama koje se dešavaju u duši jednog desetogodišnjaka na putu ka njegovom sazrevanju u čoveka. 

I na kraju, zaista sam srećan da sam među prvima bio u prilici da pročitam najbolju od svih dosadašnjih knjiga Nade Kljajić i da je preporučim vama, dragi čitaoci, za čitanje i uživanje. I još nešto, ovo je knjiga koju mogu jednako čitati i odrasli i deca. Pisana je književno veoma bogatim jezikom, izbrušenim i ujednačenim stilskim ritmom tako da, kao što ja ne mogu u sebi, pišući ovo kao reči pohvale i podrške knjizi, da prekinem, tako ni vi, verujte mi, nećete moći da prekinete sa čitanjem sve dok je ne iščitate do kraja, a onda poželite da joj se vratite ponovo, jer ko zna zna, a magija pripovedanja Nade Kljajić će vas u to uveriti.

Radovan Vlahović