Инспирација,...хм, ма знате већ!
ЗИМА
Фијуче
ветар преко поља,
разноси
пахуље на све стране.
Све
су се птице посакривале,
усамљене
гракћу црне вране.
Смрзнута
земља пукла од студи,
жељно љуби
покривач бео.
Снег
даље тихо засипа поља,
ширећи
бескрајни танани вео.
И
веје, веје снег без краја
чаробним
штапом прекрива све.
Тешко,
оловно, сиво небо
к'о
стара бака, повило се.
Промрзле
руке од мраза стеже
замишљен
путник што иде брегу.
Иза њега у пртини снежној,
тек
приметан оста траг у снегу.
Нада Кљајић
Коментари
Постави коментар