Дозволите деци да извршавају самостално све
своје обавезе, зато што је веома важно да будућност оставимо задовољним,
самосталним и успешним људима а не незрелим, бахатим и агресији склоним
особама. Зато је, између осталог, неопходно да се дете од најранијих дана научи да одржава
личну хигијену и хигијену простора у коме живи. За ту врсту обавезе су
првенствено у кући задужени чланови уже породице. Дете тада на најједноставнији
начин прихвата све активности као неопходну, свакодневну и константну обавезу. Никако га не треба замењивати у тим процесима. Зашто? Зато што
оно тада неће усвојити неопходна сазнања
и неће умети самостално да их примени,
него ће наивно и мазно тражити услуге и
даље, као што је до тада навикло. Такође, неопходно је да се те стечене корисне
навике пренесу и надограђују и у школи.
Због нормалног функционисања и правовременог извршавања и свих других обавеза.
Често су учитељи управо особе које се сусрећу са том, да је назовемо
„незрелошћу“ у одржавању хигијене, код малих ђака. Прљаве руке, лице, зуби и
неуредна коса, су оно о чему свако дете мора само да води бригу. Неуредна одећа
и прљава обућа, може а не мора бити
обавеза родитеља, што, наравно, у основи зависи у ком је узрасту дете. Тако
неуредно дете, као по неписаном правилу обавезно има неуредне свеске, књиге,
торбу, па чак и неуређене мисли у глави. Писаћи сто такве деце је врло
често у
хаосу, а појава заборављања домаћег
задатка или прибора, свесака, па чак и уџбеника, постаје не ретко уобичајена
пракса. Такође, уопште им не смета туђи неред,
равнодушно и незаинтересовано само прођу поред њега. У времену које нам
долази, таквог нереда је све више и више.
Природа је такође из истог разлога у све очајнијем стању, зато што
„хигијеничара“ има све мање. Све мање је и
труда и потребе а и васпитне обавезе према очувању природе, јер је лична
равнодушност према хигијени све већа и већа. Зато се све чешће сусрећу
особе, по рецимо тржним центрима, које
иду у тренеркама налик пиџамама неугледни и неуредни. Зато што се није на време
утицало на дете када и како треба да изврши своје обавезе. Учитељ је због тога
често у врло непријатној ситуацији када
мора на најблажи начин саопштити родитељу да под хитно нешто треба предузети. У данашње
време, када велика већина људи, не уме а и не жели да прихвати педагошки и
пријатељски савет, овај процес обавезно доживљава неуспех у старту. Зато, треба размислити о природној потреби сваког људског бића да уз
помоћ научи, а касније самостално примени стечено знање, нарочито у одржавању личне
хигијене и хигијене средине у којој
живи. На тај начин ће му бити омогућено (дозвољено) да и у будућности све
обавезе извршава правовремено и са лакоћом, а евидентно је да ваља кренути од
најосновнијег.
Нада Кљајић
Коментари
Постави коментар