Час ЧОС-а у I-3 "Подржи успешне"

Тема: Како да будем добар друг?

Подржи успешне

Ученици: I-3

ОШ „Д.Обрадовић“ Опово, ИО „Олга Петров“ Баранда

Час осмислила: Учитељица Нада Кљајић

На часу одељењског старешине су ученици првог разреда разговарали на тему „Како да будем добар друг?“ а затим да ли треба подржати успех свог друга или не?

Ђаци су закључили да се треба трудити око свог друга у сваком погледу. Треба га волети, подржавати, поштовати, помагати. Са другом се не треба свађати, друга не треба лагати, нити га треба избегавати. Најлепше је када се са другом дели све и добро и лоше. Да би што боље схватили важност подршке свом другу,свим ђацима је речено да у школу донесу своје медаље и пехаре које су до тада освојили. На часу је затим са ђацима вођен интервју. Интервјуисано је пет ученика : Стефана, Јован, Страхиња, Сара и Уна.

Питања:

1.Како се зовеш?

2. Наведи из чега си освојио/ла медаље тј.пехаре?

3. Како се зове твој тренер?

4.Да ли те је неко натерао да тренираш тај спорт?

5.Колико медаља (пехара) си до сада освојио/ла?

6.Имаш ли омиљену медаљу или пехар?

7.Испричај неки занимљив догађај када си освајао/la медаљу или пехар?

Питања су била прилагођена ђацима који су само из спорта освојили медаље и пехаре. Истакли су да им је тренер Немања Стојановић и да тренирају атлетику.

Стефана воли карате и од скора тај спорт тренира али је пре њега тренирала атлетику и освојила три медаље. Њена изјава је била: „Спортисти када падну не плачу већ тако расту!“

Јован тренира атлетику две године и освојио је пет медаља. Изјавио је : „Спортисти добијају снагу од јела“.

Страхиња се бави атлетиком од пете године и освојио је шест медаља. Омиљена медаља је она коју је освојио на Гулашијади у Баранди. Истиче: „Навијам за бољег од себе и поштујем га!“ На питање ко га је саветовао у вези таквог односа рекао је –родитељи. „Дом трчим ја знам да ли сам бржи или не и трудим се до краја!“

Сара тренира атлетику годину дана: „Шетала сам се парком једног дана, јер ми је кућа ту близу, и видела сам како нека деца трче. Пожелела сам да се и ја тиме бавим“. Сара је освојила једанаест медаља. Омиљена медаља је за друго место освојена у Панчеву на уличној трци 2015. године. А од догађаја је истакла трку у Пожаревцу: „Док смо трчали нека деца су се гурала, и ја сам пала али сам устала. Стигла сам последња, али нема везе, важно је да сам завршила трку“.

Уна се бави атлетиком две године. Причала је и о томе када је пожелела да се бави трчањем: „ Играла сам се на фудбалском терену када сам видела старију сестру како трчи са својим тренером Немањом. Пожелела сам и ја да трчим и мама ме је уписала“. Уна је освојила дванаест медаља и најдража јој је златна медаља освојена на Уличној трци у Панчеву 2016. године. Такође Уна каже: „Није фер када се старији тркачи гурају“.

Након интервјуа, ђаци су могли да постављају још нека питања, па је Дуња питала Уну: „Како си Уна успела до сад да освојиш толико медаља и пехар?“

Уна: „ Зато што сам ишла на све организоване трке. Пехар сам добила на крају 2015. године као успешна стлетичарка“.

Лена: „Да ли се сећаш Уна коју си прву медаљу освојила?“

Уна: „То је била сребрна медаља 2014. године, освојена у Опову-скоро сам и заборавила“.

Ливија: „Прво сам пожелела свима да честитам на освојеним медаљама. А посебно желим да поставим питање Уни-Да ли ти је било тешко Уна да освојиш све те медаље?“

Уна: „Није ми било тешко, зато што сам се јако трудила“.

Ливија: „Да ли си била срећна када си освојила пехар?“

Уна: „Била сам врло срећна када сам га добила“.

Милица: „Како си ти Саро освојила тако много медаља?“

Сара: „ На свакој трци сам се трудила да освојим бар неко место!“

Миа: „Какво је време било на тркама?“

Јован: „Трчао сам и по киши и по сунцу“.

Немања: „Када је било теже трчати-по киши или сунцу?“

Страхиња: „По киши је мени теже, зато што морам пажљивије да трчим“.

Након обављеног интервјуа, ђаци су закључили: „ Да се до медаља не долази без тренинга и труда. И ако више тренираш већи ћеш и успех остварити. Не траба бити љубоморан и завидан, него другу свом честитати на успеху. Не морају сад сви да тренирају атлетику могу и да свирају неки инструмент, играју фолклор, глуме у луткарској представи, цртају, лепо пишу, итд. Важно је бити задовољан својим и туђим успехом и тада ћеш сигурно бити срећан“.