Инспиративни део наставног рада једног учитеља

        Током свог учитељског рада много тога сам научила самостално истражујући, сарађујући са разним стручним (и нестручним) особама и проучавајући бројну литературу. Ипак, најделотворније знање стичем у непосредном контакту са ђацима и колегама. Учитељ предаје ученицима од првог до четвртог разреда основне школе, и ту није ништа непознато. Иако многи само мисле и замишљају да је учитељски рад једноставан и забаван, многи, верујте, не знају ни трећину онога, шта то стварно подразумева тај, учитељски рад са ђацима. Али, ја се овде тиме нећу бавити, јер мислим да је већ доста тога речено на ту тему. Поново ћу само нагласити да све што радим са својим ученицима, радим подстакнута њиховим жељама, очекивањима, знањем или незнањем. Они су управо онај покретни део у машини званој: сарадња, сазнање, откривање, учење.... Мој посао схватам веома одговорно и тешко ми пада када се тај труд и залагање  умањује и обезвређује. Сматрам да се налазим на веома одговорној мисији: оспособљавање ученика за стицање нових знања и вештина. Управо тај труд и жељу ђаци и те како препознају, подржавају и уважавају. Из тога најнормалније проистиче  узајамна подршка, ослонац и сарадња, који следствено, могу водити само успеху.  Успех, пак, у овом случају подразумева и: срећу и задовољство. Срећу што смо заједно у процесу стицања знања, а задовољство, што у том процесу градимо јединствене односе поверења и подршке. Додатно ангажовање на неким другим сферама попут уметничког или неког другог рада, може само битно оплеменити рад који је већ у току са децом. Колеге могу бити извор нових знања и сјајне сарадње. Али постоји и онај други, не баш похвални део, где се учење уз њих своди на прихватање и превазилажење ружних, неколегијалних, неувиђавних и недовољно уважаваних односа, произишлих и наметнутих,  из ко зна којих, мени, лично  неразумљивих ситуација и разлога....
Ипак, и даље тврдим, да се ја у својој кожи као учитељ пријатно осећам!





Коментари