O stvaraocima, stvaralaštvu

Zahvalna sam kada ljudi stvaraoci, kreativci požele da im poklonim par svojih misli o njihovom delu. Kao osoba koja voli stvaralaštvo u raznim oblicima, ovakva pažnja čini da budem još više motivisana za lično stvaranje. Stvaralaštvo je radost, uteha za najnežnije biće koje ceo svoj život negujemo u sebi. I kada se neko drzne da o tom stvaralaštvu govori sa nipodaštavanjem bukvalno možete osetiti fizičku bol. Jer, ako ne stvaraš, ne možeš ni razumeti ni pravim očima videti šta je to stvaralac hteo da prikaže otkrivajući svoju dušu tek tako- svima.
A lako je kritikovati. A posebno lako - oštro kritikovati. I biti važan. Jer tebe ne boli. Jer ti nisi noćima i danima bio u posebnom stanju duše tokom stvaranja čuda. Posebno se lako kritikuju početnici, nepoznati umetnici koji rade iz ljubavi bez koristi i komercijale. A izvikana imena ne moraju ulagati veliki trud u svoj rad-dovoljno je da se čuje njihovo ime i kao, to je dokaz za kvalitet, vrednost. A da li je?
Zato, volim da čitam anonimuse, skrivene poput miševa stvaraoce, volim da vidim kada njihova ljubav pobedi i osvoji srca publike, pratioca. Kada većina neočekivano shvati koliko je divan njihov talenat, i da nikako ne treabju biti stidljivi i nesigurni u svom predstavljanju. Jer, stvaralaštvo se ne može naručiti, propisati, komercijalizovati, ono nastaje i opstaje između dva zraka Sunca i Meseca, tri tek olistale grane u proleće i prvog snega koji se zadrži na vrelom dimnjaku.
Poštujem stvaraoce,...