Put prosvetnih radnika do Babušnice
Edukativni kamp u Babušnici je organizovan prvi put ove godine 2021. od 20.-23 avgusta i za prosvetne radnike na međunarodnom nivou. Bio je to pozitivan i bogat način da se razmene ideje, emocije i radost okupljenih istomišljenika :-)
Neverovatna je količina pozitivne energije koju svaki put osetim u prisustvu mojih dragih kolega prosvetnih radnika. Tako je bilo i ovog puta, čak i pomnoženo sa 1000 jer nismo imali prilike da se pre okupimo.
Drage koleginice Alenka, Ivana, Gordana i Slavica su došle automobilom po mene u Barandu.
Vožnja sa njima je bila ravna najzabavnijoj avanturi :-)
Nakon nekoliko sati, uspešno smo krivudavim putem dospele u Babušnicu, nadomak Niša, odnosno Bele Palanke.
Petak je bio dan za okupljanje i dogovor oko dalje saradnje. Dočekao nas je kolega Neša iz Ćuprije i kolega Milan, domaćin, učitelj, ali sada na novom radnom mestu - direktora turističke organizacije Babušnica.
Nakon noćenja, ponovo smo bili na okupu spremni za seminar "NASTAVNIK KLJUČNI FAKTOR USPEŠNE NASTAVE!"21. 8.2021.
Veče je bilo spontano i veoma uzbudljivo. Moje kolege poseduju sjajne talente i interesovanja. Svi odlično znaju da sam dugogodišnja književnica, pa su sa velikim nestrpljenjem izrazili želju da čuju moje pesme. Naravno, veče je trebalo da bude posebno i inspirativno, pa mi je palo na pamet da dodelim kolegama "Domaće zadatke" :-) Ponela sam deset knjiga sa namerom da ih podelim kolegama, uz "Domaći zadatak!" da odaberu po jednu pesmu za javno čitanje.
Ponovo sam imala prilike da uživam u emocijama koje su ispleli glasovi mojih kolega prilikom čitanja pesama. Njihova originalnost i specifični karakteri su došli još više do izražaja. Bilo je divno i dirljivo dok sam ih slušala. To veče upotpunila je svojom muzikom mlada devojka Teodora pevajući i svirajući gitaru.
Nakon predstavljanja mojih pesama iz zbirke "Zbog ČOVEKA u ljudima", svoje pesme i divne tekstove su nastavile da čitaju kolege. Bravo za Luciju, Ivanu, Ljiljanu,....
Veče smo dodatno ulepšale druženjem u restoranu.
Lako je bilo otići na počinak punog srca sreće. A još lakše ustati i poći u obilazak manastira posvećenog Svetoj Petki i Vidikovca sa kolegama.
Usledio je ubrzo i rastanak, slikanje za uspomenu, zagrljaji i obećanja da ćemo se uskoro ponovo okupiti!
Nova avantura našeg povratka kući. Razdraganost, dobro raspoloženje, smeh i sjajne priče!
Živeli do novog susreta!
P.S. Zahvaljujem se koleginicama zbog slika koje sam preuzela, jer kao po pravilu zaboravim da se u ključnim momentima treba slikati. Uspomene su veoma važne!
Коментари
Постави коментар