Potrebno je shvatiti da učitelj nije mrzitelj dece, već da svoj posao radi zbog ljubavi prema deci. Da ulaže veliki trud, iskustvo i svo svoje znanje kako bi svakom detetu posebno, na pravi, prilagođeni način i u pravo vreme omogućio napredak i pospešio volju i želju za učenjem. Učitelju nije posao lak. Jer mu se tokom rada bespoštedno prepliću i emocije i pritisak koji dobija od ministarstva a sve više i od brojnih zahteva roditelja. U tom trouglu, treba pronaći idealan izbalansiran pristup kako bi svi bili zadovoljni. Prvo dete, (iako pojedini roditelji žele da budu prvi u tom nizu), roditelj i ministarstvo sa zahtevima. U poslednjih nekoliko godina previše se špekuliše ružnim površnim tekstovima u kojima se unižava učitelj i kao ličnost i kao stručnjak. Ta hajka dobija na velikom značaju kod osoba koje su tokom odrastanja; dobile loše ocene od svog učitelja, kod osoba koje ne vide i drugu decu u odeljenju pored njihovog, kod osoba koje i inače ne podnose obaveze i smatraju da se u sve razumeju, kod osoba koje su uvek raspoložene za vređanje (ne važan je razlog),...
Zbog svega toga je učitelju potrebna podrška u vidu razumevanja, iskrenog razgovora, dogovora, pomoći od strane stručnih osoba poput logopeda, defektologa, pedagoga i psihologa kojih najčešće nema. Po zakonu, sva deca se upisuju u prvi razred, i nezrela (fizički i psihički), deca sa posebnim potrebama, deca kojoj je neophodna bilo kakva druga stručna pomoć,... Nije u redu da se jedan čovek sa preko 20 (30) učenika u odeljenju dovija kako bi uspešno održao časove i svako dete adekvatno animirao, održao mu pažnju i podstakao da uči. A da kod kuće roditelji uz izgovor - to neka te učiteljica nauči, deca ne izvršavaju svoje obaveze. Oduvek su deca kod kuće radila domaći i učila ono o čemu su u školi radila, zašto bi to sada bilo drugačije?! U školi dete uči da bude odgovorno, moralno ispravno, humano, empatično, uredno, da na vreme izvršava svoje obaveze, da kada završi jedno može preći na drugo, da shvati da se i na greškama uči, a da se pohvale, isključivo, zaslužene dobijaju. Naravno, i na porodici je da takođe sve to (i više) neguje. I pored svega ovoga, puno toga po proceni javnosti, učitelj ne ume i ne zna. Ne zna ni da oceni, niti da prenese znanje, ne zna ni da "čuva decu" ?! Ali se zato podrazumeva sve ono što je dobro uradio. Ne, ne podrazumeva se. Učitelj se snašao, jer je stručan, snalažljiv, inteligentan, iskusan, i jer želi da svoj deci bez razlike bude dobro, da se ni jedno dete ne oseti ugroženo, nego voljeno, sigurno i bezbrižno. Učitelj strada, pa i pored uspešnog pedagoškog rada uvek se nađe neko ko će ga kritikovati, vređati i mešati u njegov posao. Učitelj je plodno drvo koje nema zaklon niti zaštitu, koji trpi, uglavnom ćuti, i tek ponekad pokuša da objasni nerazumnima ono što u suštini svi vide a ne žele. Budite fer, nije lako biti učitelj.
Nada Kljajić
Коментари
Постави коментар