Divno je kada kolege i stručnjaci za pisanje i primenu pozorišnog (lutkarskog) teksta prepoznaju vrednost u onome što pišeš. Tekst " Živela rečenica!" je namenski napisan kako bi se vrlo lako primenio u nastavi srpskog jezika kao potpora našem jeziku i shodno tome na 22. takmičenju lutkarstva FLUOŠ u organizaciji Udruženja vojvođanskih učitelja je i dobio nagradu. Srećna sam što su mali đaci lutkari doprineli diplomi za uspešnu primenu lutke u nastavi, ali mi je još milije srcu što je moj autorski tekst osvojio 3. mesto pored 18 drugih učesnika. Ukazana mi je velika čast!
Sledi nagrađeni tekst :
Živela rečenica!
Autor: Nada Kljajić
Lica: JA, SRCE, DOBOŠ, FRULICA
JA (ulazi uspaničeno): Ju! Ju! Jure meee! Jure meee! Gde da se sakrijem? Gde da se sakrijem?(krije se)
DOBOŠ: Gde si? Gde si TI? Gde si? Gde si TI?(odlazi)
JA (odgovara iznervirano ): Sto puta sam mu rekao da JA nisam TI! Uf!
FRULICA: DOBOŠE! DOBOŠE! Gde si? Juhuuuu! Uspori malo! Čekaj! (odlazi).
SRCE: A rekao mi je da me voli!!! Da sam mu ja jedina! Sram te bilo! (viče) Sram te bilo! Čuješ! (odlazi).
JA (odgovara u čudu): Ko je to kome rekao?
(JA izlazi na scenu): Jesu li otišli? Drugari jesu li otišli? Svi? Uh! Jesu! A JA pomislio da ću danas nastardati! (odlazi na drugu stranu).
SRCE (besno): Mene je ostavio! Bezobraznik jedan! A kako me je samo lagao! „Srculence!“ pa, „Ljubavi jedina!“ pa, „Samo tebe volim, SRCE moje!“ (odlazi).
DOBOŠ: Kada je dolazio kod mene obećao mi je da ćemo biti dobar bend! Obećao je!(odlazi).
FRULICA: Neki instrumenti, često zaboravljaju da ne mogu sami da sviraju. Eto na primer : DOBOŠ! Ko je još video da je bend sa samo jednim dobošem? Ko? Niko! Dabome! Zato mu trebam ja u bendu! DOBOŠEEE! DOBOŠEEE! (odlazi)
JA (dolazi sa druge strane): Kako su me samo spopali! SRCE hoće ljubav! DOBOŠ hoće bend! FRULICA hoće... ma valjda hoće DOBOŠA. (Odlazi).
SRCE: Aha! Čini mi se da sam ga čula! Drgari jeste li ga videli? Jeste! Jeste! Čula sam ga! Jel'bio ovde? Obećanje mora da se ispuni! (Odlazi).
DOBOŠ (obraća se JA): Dajem na znanje da ćeš TI svirati u mom bendu!
FRULICA (misli da se njoj obraća): To mi kaži! Znači sad smo nas dvoje u bendu!
DOBOŠ: Ma kakvi! Ko je još video nas dvoje u bendu? Ko je još video da su doboš i frulica u paketu? Ko?
FRULICA: Ma dobro DOBOŠE! Ne moraš da me pakuješ! Ja bih samo sa tobom da sviram. Hajde. Hajde da sviramo!
DOBOŠ: Neću! Pusti me nerazumna FRULICE!(odlazi)
FRULICA: Čekaj! Čekaj tvog najvažnijeg drugog člana benda! DOBOŠE!
JA(zabrinuto): Kako da pobegnem od ovih progonitelja? Neću da pevam! Neću da se ženim! Neću i tačka!
SRCE: Hoćeš! Hoćeš!
JA: E. Neću!
SRCE: Hoćeš!
JA: Neću!
SRCE(razočarano): Zar si već zaboravio kako si me zvao „Srculence“,pa „Ljubavi“!?
JA: A kako da te zovem drugačije? Pa ti si SRCE!
SRCE: Znači, ništa od ženidbe! Sram te bilo!
JA: Ko je još video da zamenica prvog lica jednine ženi -SRCE? Ko?
SRCE: A zar ti nisi čuo za ono: Ljubav ne zna za granice?
JA: JA svoje granice odlično poznajem! A to znači da neću da se ženim! (odlazi)
SRCE (plače): Buuuuu! A ja mislila da me voli!!! Buuuu!
DOBOŠ: Šta je SRCE? Zašto plačeš? Gde je JA?
SRCE: Buuuuu! Pa zar ti ne znaš gde si?Buuuuu!
DOBOŠ: Ne ja nego drugo JA! A ja znam gde sam! Odgovori mi sad zašto tako tužno plačeš?(počinje i on da plače)
SRCE: Pa plačem! A zašto ti plačeš?
JA: (plačnim glasom): JA sam JA a Ti si TI Doboše!
DOBOŠ: Ja plačem zbog SRCA. A ti JA zašto plačeš?
SRCE (odjednom smirenim glasom): Jao, setila sam se!Prestanite! Odmah! Obojica! Dosta tog besmislenog plakanja!
DOBOŠ (smireno): Dobro, evo ne plačem više.
JA: Ni JA.
SRCE: Ta neslana šala ne vodi ničemu.
JA: A čemu šala treba da nas odvede?
DOBOŠ: Šala treba da nas odvede u rajsku baštu punu cveća gde se svi smeju bez prestanka.
SRCE: Gluposti! Prekinite! Ako ovako nastavite, ja se nikada neću udati!
DOBOŠ: JA se neće udati!( obraća se JA ) JA se neće udati! JA se neće udati!
JA: Naravno da neću! (ljutito) JA ću da se oženim!
DOBOŠ: Ali ne još!
JA: Naravno! Prvi ćeš saznati kad dođe vreme za to!
SRCE: Opet vas dvojica! Prestanite odmah! Ja pričam o mom venčanju!
FRULICA: Ko je rekao venčanje? DOBOŠE jel'to nas dvoje idemo na venčanje?
DOBOŠ: Sa tobom nikako!
FRULICA: A zašto?
DOBOŠ: Pa ženska glavo ti si duvački a ja udarački instrument! A taj spoj nije za venčanje!
FRULICA: A nećeš ni u bend?
DOBOŠ: Neću!
FRULICA: Nećeš u bend! Nećeš na venčanje! Pa šta ti hoćeš?Buuuuu (plače)
SRCE: Eto ti sad! I ona plače!
JA: Nemoj FRULICE da plačeš! Ima još instrumenata na ovom svetu!
DOBOŠ: Jeste! Šta si se zakačila za mene!?
FRULICA: Pa ti si tako lep i debeooo!
DOBOŠ: Pa šta? Ti si tako mršavaaaa! Zato te nećuuu!
SRCE: Stvarno smo preterali, svi!
JA: Jeste priznajem JA jesam!
DOBOŠ: I ja!
SRCE: Kao predstavnik i simbol ljubavi, naređujem da svi sad stanemo mirno. Tri četiri: MIRNO!
JA stane pored SRCA a DOBOŠ pored FRULICE.
SRCE: Tako! Sad tišina i dobro slušajte! Postoji jedno mesto gde svi možemo biti zajedno.
DOBOŠ: Znam ! To je rajska bašta sa puno cveća gde se svi neprekidno smeju.
SRCE: Tišina! Opet ti! To nije to mesto. Mesto gde svi možemo biti u ljubavi a da ne moramo biti zauvek vezani je jedno posebno mesto.
FRULICA(nestrpljivo): Hajde SRCE govori već jednom!
JA i DOBOŠ: Da, govori već jednom!
SRCE: Pa kako ne vidite. To specijalno mesto je – RE -ČE –NI- CA! Pogledajte (kao da čita): JA VOLIM DOBOŠ I FRULICU! Ili...
JA (oduševljeno): JA VOLIM DA SVIRAM FRULICU!
DOBOŠ: Vidi stvarno! Rečenica je to pravo mesto za sve nas!
FRULICA (obraća se DOBOŠU): Ipak smo i ovde zajedno!
JA: U rečenici sve reči ožive. Zato živela rečenica!
SVI: Tako je! Živela rečenica! Specijalno mesto za sve reči! Živela rečenica!
-Kraj-
 |
| Na takmičenju |
 |
| JA |
 |
| DOBOŠ |
 |
| FRULICA |
 |
| SRCE |
Sledi nagrađeni tekst :
Živela rečenica!
Autor: Nada Kljajić
Lica: JA, SRCE, DOBOŠ, FRULICA
JA (ulazi uspaničeno): Ju! Ju! Jure meee! Jure meee! Gde da se sakrijem? Gde da se sakrijem?(krije se)
DOBOŠ: Gde si? Gde si TI? Gde si? Gde si TI?(odlazi)
JA (odgovara iznervirano ): Sto puta sam mu rekao da JA nisam TI! Uf!
FRULICA: DOBOŠE! DOBOŠE! Gde si? Juhuuuu! Uspori malo! Čekaj! (odlazi).
SRCE: A rekao mi je da me voli!!! Da sam mu ja jedina! Sram te bilo! (viče) Sram te bilo! Čuješ! (odlazi).
JA (odgovara u čudu): Ko je to kome rekao?
(JA izlazi na scenu): Jesu li otišli? Drugari jesu li otišli? Svi? Uh! Jesu! A JA pomislio da ću danas nastardati! (odlazi na drugu stranu).
SRCE (besno): Mene je ostavio! Bezobraznik jedan! A kako me je samo lagao! „Srculence!“ pa, „Ljubavi jedina!“ pa, „Samo tebe volim, SRCE moje!“ (odlazi).
DOBOŠ: Kada je dolazio kod mene obećao mi je da ćemo biti dobar bend! Obećao je!(odlazi).
FRULICA: Neki instrumenti, često zaboravljaju da ne mogu sami da sviraju. Eto na primer : DOBOŠ! Ko je još video da je bend sa samo jednim dobošem? Ko? Niko! Dabome! Zato mu trebam ja u bendu! DOBOŠEEE! DOBOŠEEE! (odlazi)
JA (dolazi sa druge strane): Kako su me samo spopali! SRCE hoće ljubav! DOBOŠ hoće bend! FRULICA hoće... ma valjda hoće DOBOŠA. (Odlazi).
SRCE: Aha! Čini mi se da sam ga čula! Drgari jeste li ga videli? Jeste! Jeste! Čula sam ga! Jel'bio ovde? Obećanje mora da se ispuni! (Odlazi).
DOBOŠ (obraća se JA): Dajem na znanje da ćeš TI svirati u mom bendu!
FRULICA (misli da se njoj obraća): To mi kaži! Znači sad smo nas dvoje u bendu!
DOBOŠ: Ma kakvi! Ko je još video nas dvoje u bendu? Ko je još video da su doboš i frulica u paketu? Ko?
FRULICA: Ma dobro DOBOŠE! Ne moraš da me pakuješ! Ja bih samo sa tobom da sviram. Hajde. Hajde da sviramo!
DOBOŠ: Neću! Pusti me nerazumna FRULICE!(odlazi)
FRULICA: Čekaj! Čekaj tvog najvažnijeg drugog člana benda! DOBOŠE!
JA(zabrinuto): Kako da pobegnem od ovih progonitelja? Neću da pevam! Neću da se ženim! Neću i tačka!
SRCE: Hoćeš! Hoćeš!
JA: E. Neću!
SRCE: Hoćeš!
JA: Neću!
SRCE(razočarano): Zar si već zaboravio kako si me zvao „Srculence“,pa „Ljubavi“!?
JA: A kako da te zovem drugačije? Pa ti si SRCE!
SRCE: Znači, ništa od ženidbe! Sram te bilo!
JA: Ko je još video da zamenica prvog lica jednine ženi -SRCE? Ko?
SRCE: A zar ti nisi čuo za ono: Ljubav ne zna za granice?
JA: JA svoje granice odlično poznajem! A to znači da neću da se ženim! (odlazi)
SRCE (plače): Buuuuu! A ja mislila da me voli!!! Buuuu!
DOBOŠ: Šta je SRCE? Zašto plačeš? Gde je JA?
SRCE: Buuuuu! Pa zar ti ne znaš gde si?Buuuuu!
DOBOŠ: Ne ja nego drugo JA! A ja znam gde sam! Odgovori mi sad zašto tako tužno plačeš?(počinje i on da plače)
SRCE: Pa plačem! A zašto ti plačeš?
JA: (plačnim glasom): JA sam JA a Ti si TI Doboše!
DOBOŠ: Ja plačem zbog SRCA. A ti JA zašto plačeš?
SRCE (odjednom smirenim glasom): Jao, setila sam se!Prestanite! Odmah! Obojica! Dosta tog besmislenog plakanja!
DOBOŠ (smireno): Dobro, evo ne plačem više.
JA: Ni JA.
SRCE: Ta neslana šala ne vodi ničemu.
JA: A čemu šala treba da nas odvede?
DOBOŠ: Šala treba da nas odvede u rajsku baštu punu cveća gde se svi smeju bez prestanka.
SRCE: Gluposti! Prekinite! Ako ovako nastavite, ja se nikada neću udati!
DOBOŠ: JA se neće udati!( obraća se JA ) JA se neće udati! JA se neće udati!
JA: Naravno da neću! (ljutito) JA ću da se oženim!
DOBOŠ: Ali ne još!
JA: Naravno! Prvi ćeš saznati kad dođe vreme za to!
SRCE: Opet vas dvojica! Prestanite odmah! Ja pričam o mom venčanju!
FRULICA: Ko je rekao venčanje? DOBOŠE jel'to nas dvoje idemo na venčanje?
DOBOŠ: Sa tobom nikako!
FRULICA: A zašto?
DOBOŠ: Pa ženska glavo ti si duvački a ja udarački instrument! A taj spoj nije za venčanje!
FRULICA: A nećeš ni u bend?
DOBOŠ: Neću!
FRULICA: Nećeš u bend! Nećeš na venčanje! Pa šta ti hoćeš?Buuuuu (plače)
SRCE: Eto ti sad! I ona plače!
JA: Nemoj FRULICE da plačeš! Ima još instrumenata na ovom svetu!
DOBOŠ: Jeste! Šta si se zakačila za mene!?
FRULICA: Pa ti si tako lep i debeooo!
DOBOŠ: Pa šta? Ti si tako mršavaaaa! Zato te nećuuu!
SRCE: Stvarno smo preterali, svi!
JA: Jeste priznajem JA jesam!
DOBOŠ: I ja!
SRCE: Kao predstavnik i simbol ljubavi, naređujem da svi sad stanemo mirno. Tri četiri: MIRNO!
JA stane pored SRCA a DOBOŠ pored FRULICE.
SRCE: Tako! Sad tišina i dobro slušajte! Postoji jedno mesto gde svi možemo biti zajedno.
DOBOŠ: Znam ! To je rajska bašta sa puno cveća gde se svi neprekidno smeju.
SRCE: Tišina! Opet ti! To nije to mesto. Mesto gde svi možemo biti u ljubavi a da ne moramo biti zauvek vezani je jedno posebno mesto.
FRULICA(nestrpljivo): Hajde SRCE govori već jednom!
JA i DOBOŠ: Da, govori već jednom!
SRCE: Pa kako ne vidite. To specijalno mesto je – RE -ČE –NI- CA! Pogledajte (kao da čita): JA VOLIM DOBOŠ I FRULICU! Ili...
JA (oduševljeno): JA VOLIM DA SVIRAM FRULICU!
DOBOŠ: Vidi stvarno! Rečenica je to pravo mesto za sve nas!
FRULICA (obraća se DOBOŠU): Ipak smo i ovde zajedno!
JA: U rečenici sve reči ožive. Zato živela rečenica!
SVI: Tako je! Živela rečenica! Specijalno mesto za sve reči! Živela rečenica!
-Kraj-
Коментари
Постави коментар